Plutajući gradovi

Novi dom za one koji su zbog promene klime postali beskućnici.
Na prvi pogled, ovi gradovi liče  na par naduvanih džinovskih baštenskih stolica upalih u more ali su u stvari, krajnje rešenje u slučaju nužde za problem naglog povećanja nivoa mora.

To bi moglo da se dogodi već do kraja ovog stoleća kada se predvidje da će nivo mora i okeana, prema prognozi (Intergovernmental group on the evolution of the climate), porasti izmedju 20 i 90 cm. (u 20. veku taj porast je iznosio 10 cm). Naučnici predvidjaju da bi porast temperature od 1°C vodio ka porastu nivoa mora od 1 metar što bi prouzrokovalo gubitak zemljišta u mnogim zemljama. On bi iznosio 0.05% u Urugvaju, 1% u Egiptu, 6% u holandiji, 17.5% u Bangladešu i čak 80% na nekim atolima u Okeaniji, Maršalskim ostrvima a zatim i  na Maldivima. Čak i ako ostanu iznad nivoa mora, mnoge ostrvske nacije će imati problema zbog smanjene količine pitke vode zbog nadiranja slane morske vode koja ugrožava izvore slatke vode.
I veliki gradovi kao što su New York, London ili Tokio se nalaze u neposrednoj blizini okeana čiji bi ih porast nivoa vode opasno ugrozio. Zbog toga, neke zemlje, već sada, ulažu milijarde dolare u zaštitu svojih obale i plaža, praveći brane i nasipe.
Prvi metar porasta nivoa mora bi ugrozio više od 50 miliona ljudi a plutajući gradovi su dizajnirani da budu novi dom za one koji su izgubili stari zbog toga. „Lilypad city“ bi plutao po svetskim okeanima od ekvatora do polova prateći morske struje  kao nezavisno i potpuno samoodrživo mesto za život. Imao bi jezero u centru koje bi prikupljalo i prečišćavalo kišnicu a utonulo u središte grada, imalo bi i funkciju balansiranja cele tvorevine.Veštačke planine su kreirane da bi se prostor za život i rad maksimalno iskoristio ali i da bi se razbila monotonija pejzaža na okeanu. Ovakvi plutajući gradovi su predviđeni da prime oko 50,000 ljudi.
Površina plutajućih gradova bi bila obložena poliesterskim vlaknima i dodatnim slojem titanium dioksida (TiO2) koji bi u reakciji sa sunčanim ultraljubičastim zračenjem omogućio absorpciju atmosferskih polutanata putem fotokatalitičkog efekta.
Energija za celo veštačko ostrvo bi se obezbedila iz obnovljivih izvora energije, pre svega sunčeve, preko solarnih panela postavljenih na padinama „planina“, zatim uz pomoć turbina na vetar ali i preko opreme koja bi iskoristila energiju talasa. Grad bi proizvodio više energije no što mu je potrebno i bio bi sa „nultom emisijom“ ugljen dioksida i sav otpad bi se u potpunosti reciklirao.
Koncept „Lilypad city“ je nagradjeno rešenje belgijskog arhitekte Vincent Callebauta koj kaže: ‘Dizajn grada je inspirisan oblikom velikog amazonskog vodenog ljiljana (Amazonia Victoria Regia). Ceo grad je prekriven biljkama zasadjenim u visećim vrtovima. Cilj je bio stvoriti harmoničnu koegzistenciju ljudi i prirode. Smeštaj miliona ljudi koji su postali beskućnici zbog globalnog otopljavanja će predstavljati jedan od najvećih izazova u 21. veku