Led preti rekama

Većina reka u Srbiji je pod ledom, a ledeni čepovi na Dunavu i Ibru prete da izazovu poplavu. Led na Ibru inženjerci Vojske pokušaće da razbiju danas eksplozivom, ali država nema nijedan ledolomac, pa će pomoć za Dunav stići iz Mađarske.
Međutim, mađarski ledolomci po međudržavnom sporazumu mogu da plove samo do Vukovara. Jedini trenutno angažovani ledolomac je “Greben”, koji dežura na Đerdapu.
Direktor Direkcije za vode Srbije Aleksandar Prodanović izjavio je da će na većini vodotokova u Srbiji biti proglašena vanredna odbrana od zagušenja ledom i od poplava.

Ledeni talas kosi Evropu

Ledeni talas odneo je već blizu 350 života širom Evrope - od Ukrajine do Italije - s temperaturama koje su pale na rekordno nizak nivo za ovo doba godine, od čak minus 38 stepeni, i prognozama koje najavljuju nastavak velikih hladnoća i snežnih padavina širom kontinenta.
Čitava sela su odsečena u nekim delovima istočne Evrope i na hiljade ljudi je ostalo zarobljeno u smetovima, drumske, vazdušne i železničke veze su delimično u prekidu, snabdevanje strujom otežano ili u prekidu, a potrošnja gasa je skočila na rekordan nivo tokom ove zime, koja se smatra jačom u poslednjih nekoliko decenija, prenela je agencija AFP. U centralnoj i istočnoj Evropi i dalje se zadržavaju izuzetno niske temperature, a hladan front iz Sibira proširio se na zemlje i na krajnjem jugu kontinenta, gde su zabeležene prve žrtve smrzavanja.
Tokom prošle nedelje u Ukrajini je od posledica niskih temperatura stradalo više od 130 ljudi, a gotovo 1.600 zatražilo je medicinsku pomoć zbog promrzlina i hipotermije, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo za vanredne situacije. U saopštenju se navodi da je 11 osoba umrlo u bolnicama, 64 na ulicama i 26 u svojim domovima i da se pretpostavlja da je uzrok smrti bila hipotermija. Niske temperature do sada su odnele 37 života u Poljskoj, gde je hladan talas počeo pre nedelju dana i juče je dostigao minus 35 stepeni.
U Bugarskoj su zabeležene najniže temperature u poslednjih sto godina, koje su odnele 10 života. Sneg je paralisao i Hrvatsku, a čak i gradovi u Dalmaciji, poput Splita, juče su bili zavejani.

Rekordno niske temperature i snežne oluje od Ukrajine do Italije

05.02.2012. Ledeni talas odneo je već blizu 350 života širom Evrope - od Ukrajine do Italije - s temperaturama koje su pale na rekordno nizak nivo za ovo doba godine, od čak minus 38 stepeni, i prognozama koje najavljuju nastavak velikih hladnoća i snežnih padavina širom kontinenta.

Čitava sela su odsečena u nekim delovima istočne Evrope i na hiljade ljudi je ostalo zarobljeno u smetovima, drumske, vazdušne i železničke veze su delimično u prekidu, snabdevanje strujom otežano ili u prekidu, a potrošnja gasa je skočila na rekordan nivo tokom ove zime, koja se smatra jačom u poslednjih nekoliko decenija, prenela je agencija AFP. U centralnoj i istočnoj Evropi i dalje se zadržavaju izuzetno niske temperature, a hladan front iz Sibira proširio se na zemlje i na krajnjem jugu kontinenta, gde su zabeležene prve žrtve smrzavanja.

Tokom prošle nedelje u Ukrajini je od posledica niskih temperatura stradalo više od 130 ljudi, a gotovo 1.600 zatražilo je medicinsku pomoć zbog promrzlina i hipotermije, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo za vanredne situacije. U saopštenju se navodi da je 11 osoba umrlo u bolnicama, 64 na ulicama i 26 u svojim domovima i da se pretpostavlja da je uzrok smrti bila hipotermija. Niske temperature do sada su odnele 37 života u Poljskoj, gde je hladan talas počeo pre nedelju dana i juče je dostigao minus 35 stepeni.

U Bugarskoj su zabeležene najniže temperature u poslednjih sto godina, koje su odnele 10 života. Sneg je paralisao i Hrvatsku, a čak i gradovi u Dalmaciji, poput Splita, juče su bili zavejani.

Ledeni dani u Srbiji odnose žrtve

Sibirske temperature u Srbiji nastavile su da uzimaju danak. U utorak su u snežnim nanosima pronađene još dve žrtve hladnoće. Spasioci u više regiona vodili su bitku za svaki ljudski život. I, u više navrata, uspeli da nadvladaju smetove i ledenu temperaturu.

Na snazi je vanredna situacija u 14 opština. Pešter sa 33 i Sjenica sa 29 stepeni ispod nule najhladnija su mesta u Srbiji. Mnoga sela su i dalje zavejana, a snabdevanje namirnicama je otežano. Nastavlja se potraga za nekoliko nestalih osoba.

Zemlja se nije zagrevala 15 godina

Postoje tri institucije u svetu koje su "čuvari" podataka o globalnoj temperaturi – prva je američka svemirska agencija NASA, druga Univerzitet Hantsvil u Alabami, a treća je Odeljenje za istraživanje klime Univerziteta Istočna Anglija, ili Met.

 Prošle nedelje je ova britanska meteorološka služba objavila poslednje podatke o globalnoj temperaturi, koji pokazuju da se Zemlja nije zagrevala poslednjih 15 godina! Zagrevanje je prestalo nakon velikog prirodnog fenomena El Ninjo 1998. godine. Čak naprotiv, podaci ukazuju da možda idemo prema mini ledenom dobu. Te informacije, preuzete sa više od 30.000 mernih stanica, objavio je prošle nedelje britanski Met, bez dizanja prašine. Podaci potvrđuju da je trend dizanja globalne temperature okončan još 1997.

Solarna oluja pogodila Zemlju

Solarna oluja pojavila se u nedelju oko 4.00 časova ujutro, njena radijacija stigla je na Zemlju oko sat kasnije, a pogodiće nas sa tri različita efekta u tri različita vremena. Vrhunac će biti danas, 25. januara, a nastaviće se verovatno i tokom srede, čitavog dana. Najveća posledica je radijacija, navode iz Centra za predviđanje svemirskog vremena pri Nacionalnoj okeanskoj i atmosferskoj kancelariji (NOAA) u Koloradu.
Radijacija izaziva najveću zabrinutost zbog mogućeg ometanja rada satelita i astronauta u svemiru. Oluja, klase M3.2, može da uzrokuje probleme u komunikaciji aviona koji putuju preko polova, istakli su naučnici.Radijacija je u obliku protona došla od Sunca brzinom od 150 miliona kilometara na sat. Smatra se da je njen nivo jak. Prema skali NOAA-e, postoje dva visoka nivoa radijacije – jaka i ekstremna. Iako su su zabeležene jače sunčeve oluje, ovo je najjača radijacija od maja 2005.“