MeteomagazinKada riba najbolje grize
Blagi porast vode, pad temperature i porast količine kiseonika u vodi predstavljaju idealne uslove za ribolov. Zimi, u kombinaciji niskog vodostaja i niskih temperatura šanse za ulov su minimalne, a riba se obično aktivira pred porast vode i po nešto toplijem vremenu. Letnji porast vodostaja praćen kišom koja rashlađuje vodu ili topla zima sa povišenim vodostajem daju izvanredne šanse za ulov. Takve situacije ne treba propuštati, jer ulov može biti iznenađujuće bogat. Kod određivanja ribolovne pozicije ili mesta prema oscilacijama vodostaja veoma je bitno pratiti vodostaj celim tokom reke, uključujući i vodostaj pritoka..Osnovno pravilo je da je na reci dobro pecati u dane kada je njena pritoka u opadanju, ali je ipak prvi dan opadanja te pritoke idealan za ribolov. 
Tako na primer, na terenima oko Apatina, na aktivnost ribe znatno utiču oscilacije vodostaja Drave. Naime, ako je ova pritoka nekoliko dana bila u stalnom porastu posle kojeg dolazi do opadanja, tada će upravo prvi dan opadanja vodostaja Drave biti udaran na Dunavu u blizini pritoke. Nešto najgore što nas može zadesiti u ribolovu je prvi dan porasta pritoke. Tada ona bukvalno ukroti i pomeri maticu reke u koju se uliva. Kada porast pritoke traje nekoliko dana, šanse za ulov su veće jer je prošlo dovoljno vremena da se riba privikne. Oscilacije vodostaja na reci znatno utiču i na uspeh ribolova na zatvorenim ili poluotvorenim vodama (barama i kanalima) oko reke. U barama i kanalima oko Dunava, štuka će najčešće reagovati na oscilacije vodostaja. Sve dok voda opada štuka će odlično raditi, ali ukoliko dođe do porasta vodostaja, ona će prestati sa radom.
Odavno su prošla vremena kada je većina ribolovaca kući nosila pune čuvarke. Količina ribe u rekama i jezerima se smanjila najviše zbog velikog izlova od strane profesionalnih ribara ali i velikog broja pecaroša amatera. Poseban problem predstavljaju ribokradice koje nelegalno postavljaju mreže, koriste eksploziv ili struju prilikom ribolova pri čemu strada i veliki broj mlađi. Zagađenja od strane fabrika koje ispuštaju otrovne otpadne vode direktno u reke su posebna priča, a zakonske konsekvence koje su predviđene za počinioce su toliko blage da se niko i ne obazire na njih. Zbog svega toga, za uspešan ribolov nije dovoljna samo dobra i skupa oprema, imati svoje omiljeno mesto, poseban recept sa tajnim sastojcima za mamac već je neophodno da pecaroši budu dobri znalci i mnogih drugih faktora koji utiču na da li riba grize ili ne. Jedan od uslova koji utiče na aktivnost ribe svakako je i vreme i često je upravo ono odlučujući faktor prilikom pecanja. Uticaj kiše, grmljavine, vetra... Promene meteoroloških uslova ribe izuzetno dobro osećaju i predosećaju njihov nailazak. Nagla zahlađenja, otopljenja, kiša vetar..., faktori su koji svojim delovanjem čas nagrađuju ribolovca bogatim ulovom, a ponekad dovode do očaja. Iskustvo govori da jaka kiša u prvom trenutku negativno utiče na uspeh u ribolovu, ali ako traje kratko ili oslabi tako da samo po koja kapljica pada na površinu vode, uspeh je zagarantovan. Kiša može da primora smuđa da se hrani nešto ranije nego predhodnih dana, kada je vreme bilo vedro, a površina vode ravna kao staklo. 
Kišne kapi koje padaju na vodu rashlađuju njenu površinu i obogaćuju je kiseonikom. Sitna bela riba izlazi prema površini, pa je grabljivica primorana da se hrani u gornjim slojevima. Treba napomenuti da kiša pozitivno utiče na ribolov na opisan na;in samo tokom leta i rane jeseni. Vetar je, u zavisnosti od smera, nekad presudan, a povremeno samo pomoćni faktor od kojeg zavisi uspeh ribolovca. Vetrom namreškana površina vode čini ribolovca manje primetnim, a smuđa manje opreznim. Tada ova grabljivica obično počinje da lovi nešto ranije nego što je to bio slučaj u danima bez vetra. Njegova ishrana tokom vetrovitih dana odvija se najčešće u priobalnom pojasu. Prejak vetar ili oluja praćena grmljavinom u početku negativno utiču na ribolov, jer je tada riba uplašena, prestaje sa ishranom i beži u zaklone. Izuzetak je jedino neustrašivi som. Nakon prestanka oluje i kada grmljavina utihne može se uočiti velika aktivnost ribe po glatkoj površini vode. Sitna riba tada kreće ka gornjim slojevima, koji su bogatiji kiseonikom i hranom, koju je vetar naneo. Ni smudj ne propušta ove prilike za dobar obrok, pošto je njegov plen tada manje oprezan. Zimi je jedino južni vetar, koji donosi stabilno i toplije vreme dobar znak i odličan pomoćnik ribolovcima. Vetrovi svih drugih smerova, a naročito severozapadni, izuzetno negativno utiču na uspeh u zimskom ribolovu smuđa. 
Zaključak je sledeći: Ono što leti predstavlja pogodnost i obećava bogat ulov, zimi se obično transformiše u ograničavajući faktor u ribolovu. Na primer, severni i severoistočni vetar koji je nepovoljan preko zime, leti je odličan saveznik ribolovaca. U jesenjem periodu najpovoljniji je jugoistočni vetar.
U toku godine promene vodostaja i zamućenost vode su svakodnevna pojava, ali se najveće promene dešavaju tokom proleća i jeseni. Zimi, zbog snega koji se zadržava na planinama, reke imaju slab dotok, pa je vodostaj obično nizak. Dolaskom proleća i topljenjem snega, pritoke donose veće količine vode, što dovodi do porasta vodostaja velikih reka i njihovog zamućenja. Porastom temperature, život u vodi se aktivira, ribe napuštaju svoja zimska boravišta i kreću u potragu za hranom. Tada su najbolja mesta za ribolov ušća pritoka koje nose u sebi obilje riblje hrane. Sve u vodi tada živne, a jata sitnih riba prilaze obali i površini, hraneći se larvama i hranjivim materijama koje su donele nabujale pritoke. U većim rekama tok je obično ubrzan, pa su ribe primorane da pridju obali gde je matica slabija. U visokoj, jakoj i mutnoj vodi često se na metar od obale love kapitalni primerci ribe. Leti, kada se padavine prorede, reke opadaju i postaju bistrije, ribe se povlače u dubinu izbegavajući svetla nezaklonjena mesta. U jesen, zbog pojačanih padavina, opet imamo sličnu situaciju kao i tokom proleća kada su uslovi za ribolov najpovoljniji.
Komentari