Najhladnija mesta na svetu
To da se najhladnije mesto na svetu nalazi na Antarktiku sigurno nikoga neće iznenaditi. Srednja godišnja temperatura na tom kontinentu jedva dostiže -36 °C a apsolutni minimum zabeležen je 21 jula 1983 u okviru istraživačke stanice Vostok i iznosi -89.4 °C. Tamo bi se sigurno važila naša izreka koja opisuje hladnoću tako da „pas i mačka spavaju zajedno“ ali na Antarktiku, jedini stanovnici su pingvini i kolonije morskih lavova u priobalju, tako da bi možda moglo da se kaže da pri takvim hladnoćama „pingvini i morski lavovi spavaju zajedno“.
Treba reći da postoje nekoliko naučno-istraživačkih kampova sa ljudskom posadom ali uglavnom tokom letnjeg perioda jer zimi, pored ekstremno niskih temperatura, neprijateljskom okruženju doprinose i odsustvo dnevne svetlosti tokom šest meseci. Na Antarktiku, sunce izlazi i zalazi samo jednom godišnje! A kao šlag na tortu dolaze katabatički vetrovi u priobalju kontinenta koji mogu imati brzinu kao uragani – i do 300 km/h! Ako činjenica da je Antarktik najhladnija oblast nikoga ne iznenađuje, druga činjenica, a to je da se Antarktik, zbog ekstremno niskih količina padavina, može svrstati u pustinje, mnoge iznenadi jer narvno, pri pomenu reči pustinja svi zamišljaju predeo sa peskom užarenim od vrućine. Količina padavina na godišnjem nivou je na Antarktiku otprilike ista kao u Sahari.
Druga uobičajena asocijacija za hladnoću je Sibir. Može se reći sa pravom, jer u mestu Oimekon, u istočnom Sibiru (Rusija) normalno je da temperatura tokom zimskih meseci padne ispod -50 °C, ali -71.2 °C koliko je bilo 6 februara 1933 god. bilo je previše, odnosno premalo čak i za stanovnike ovog sela naviknutih na hladnoću. Ista temperatura je 4. februara 1892 zabeležena i u mestu Verhojansk. Na takvim temperaturama, smrzava se skoro sve, tu je nastala narodna izreka „puca drvo i kamen od hladnoće“, deci se ne dozvoljava boravak napolju duže od dvadesetak minuta da im se ne bi oštetila pluća.
Treće mesto drži Grenland, mesto Nordajs (Northice) sa izmerenih -66.2°C, januara 1954.godine, a samo malo zaostaje mesto Snag u Jukonu (Kanada) gde je februara 1947.godine izmereno -63 °C.
Na južnoj hemisferi, temperature su znatno više ne go na severnoj (izuzimajući Antarktik, naravno). Tako u Južnoj Americi, rekord po hladnoći drži mesto Sarmiento u Argentini gde je 1.juna 1907 izmereno -32.8° C. Stanovnici Sibira ili Grenlanda bi verovatno sa omalovažavanjem samo odmahnuli rukom pri pomenu ovakvog temperaturnog “rekorda”.
U Africi i Australiji temperature ispod nule su uvek udarna vest na televiziji. Izuzetak su planinske oblasti gde zbog opadanja temperature sa visinom ume da bude prilično hladno. Najniža temperatura u Afrci je izmerena u Ifranu, u Maroku, na nadmorskoj visini od 5364 metara i iznosila je -24°C. Bilo je to u februaru 1935. godine.
I u Australiji apsolutni temperaturni minimum je izmeren na meteorološkoj stanici koja se nalazi na nadmorskoj visini 5758 metara, u mestu Charlotte Pass, NSW. U junu 1994.godine izmereno je “samo” -23°C.
U Srbiji zime umeju da budu oštre, ali čini se
da je globalna promena klime ostavila uticaj i na našim prostorima, tako da sada priče o, na primer, zaleđenom Dunavu preko koga su prelazila zaprežna kola sa konjima deluju pomalo nestvarno. Naročito posle zime 2006/2007 godine koja je najblaža otkako postoje meteorološka merenja. Najniže temperature se na našim prostorima dešavaju kada dođe do prodora hladnog Arktičkog vazduha sa severa, kada pri vedrom noćnom nebu jutarnje temperature umeju da se spuste ispod 30 C. U jednom od takvih slučajeva, u Sjenici, na Pešterskoj visoravni izmereno je samo -38.3 C. rekord na prostoru bivše Jugoslavije drži mesto Veliko Polje, u Bosni i hercegovini gde je 24.01.1963.godine izmereno -42°C.
Komentari