Vreme je krivo za sve

Suša i poplave donose kugu

Prva zabeležena epidemija kuge zabeležena je 541 godine kada je ova smrtonosna bolest zahvatila ceo, u to vreme poznati svet, pustošeći gradove, ostavljajući toliko leševa za sobom da nije bilo dovoljno živih da sahrane mrtve. Epidemija kuge za vreme cara Justinijana usmrtila je skoro polovinu stanovništva Rimskog carstva i dovela do promene odnosa snaga u svetu. Ovaj dramatičan događaj je, po istraživanju istoričara, posledica vremena.

Negde oko 530 godine, dugotrajna i teška suša zahvatila je veći deo Afrike, naročito njen istočni deo. Suša je uništila useve, što je dalje pokrenulo lančanu reakciju u ekosistemu: uginuli su sitni glodari i miševi koji su se hranili žitom, kao i veći predatori koji su se hranili tim glodarima. Posle suše je naišao period jakih kiša koje su obnovile biljni svet a glodari su se brzo razmnožavali. Pošto je većim predatorima bilo potrebno duže vremena da se razmnože, miševi i pacovi su ubrzo preplavili istočnu Afriku. U Evropu su donešeni trgovačkim brodovima, a sa njima je donešena i kuga.

Lov na veštice koje su menjale klimu

Period od 15 do 17 veka je poznat kao Malo Ledeno Doba a opšte mišljenje je bilo da je to rezultat veštičarenja i đavolje rabote. Zbog toga se krenulo u lov na veštice i mnogim ljudima, uglavnom ženama je bilo postavljeno pitanje, da li činima, u dogovoru sa djavolom, menjaju vreme? Pogrešan odgovor ih je koštao života. Problem je bio u tome što je svaki odgovor bio pogrešan. Ovaj lov na veštice je posebno bio izražen u centralnim i južnim delovima Evrope a pojačavao se svaki put kad bi se i hladnoća pojačala.
Istoričar Wolfganag Befringer je proučavao sudjenje vešticama u Evropi i ustanovio korelaciju izmedju broja sudjenja i perioda izrazito hladog vremena u godinama 1560-1574, 1583-1589, 1623-1630 i 1678-1698. Od 1730. godine klima je postala stabilnija i mirnija, a sa njom su se smirili i inkvizitori. Pojedinačnih procesa protiv veštica je bilo sve do 1770-tih ali ni blizu onom broju koji je bio tokom Malog Ledenog Doba.

Stradivarijeve violine zvuče bolje zbog vremena

Stradivarijeve violine nemaju premca među muzičkim instrumentima. Godinama su muzičari i naučnici pokušavali da odgonetnu tajnu majstora Antonio Stradivarija zbog koje njegove violine imaju tako bogat i pun zvuk. Šta ih čini tako rezonantnim? Postojale su mnoge teorije, neki veruju da je u pitanju specijalan lak, poseban način ručne izrade...Moderni klimatolozi su izneli još jednu teoriju: u pitanju je klima koja je vladala kada su violine pravljene.
Dvojica istraživača, Henri Grissino i Loyd Burckle su, proučavajući Stradivarijeve violine, došli do zaključka da je zbog Malog Ledenog Doba, drvo od koga su pravljene violine dobilo neponovljive karakteristike, idealne za zvuk.

Crveno nebo na slici Edvarda Munka “Vrisak”

Sablasna figura, napaćenog i izbezumljenog izraza lica stoji ispod uskovitlanog neba koje kao da gori. “Vrisak” Edvarda Munka je jedna od najpoznatijih slika u istoriji slikarstva, postala je ikona umetnosti uopšte. Ono što malo ljudi zna je to da je upečatljivo vatreno nebo stvaran meteorološki fenomen. 1883, godine erupcija vulkana Krakatau je izbacila tone i tone pepela visoko u atmosferu.
Pepeo i prašina u stratosferi utiču na sunčevu svetlost, naročito u večernjim satima kada je ugao zraka mali jer se sunčeva svetlost reflektuje od čestica pepela i prašine, stvarajući tako dramatičan prizor zalaska sunca, upravo onako kako je i naslikano na slici.

Zatvorenici u logoru spašeni zbog oluje

Građanski rat u SAD je odneo oko 600000 života, a veliki deo žrtva je stradao od gladi i bolesti. najpoznatiji logor za ratne zarobljenike tokom građanskog rata je bio Kamp Sumter koji se nalazio blizu Andersonvila, u Dzordziji. Predviđen da primi 9000 zarobljenika, na vrhuncu rata, u njemu se nalazilo preko 30000 ljudi. jedini izvor vode koji se nalazio u kampu je, zbog tolikog broja ljudi, postao zagađen od kuhinjskog otpada, fekalija, prljavog veša...Oni koji bi pili takvu vodu, rizikovali su smrt zbog dizenterije i dijareje, a mnogi su i umrli zbog toga. Jedne noći kamp je zahvatila oluja praćena obilnim pljuskom i grmljavinom. Gromovi su pucali na sve strane, a jedan od njih je udario u borov panj u samom kampu. U podnožju ugljenisanog panja pojavio se izvor sveže vode! Najverovatnije je poticao od potočića koji je zatrpan prilikom izgradnje logora, a koji se usled oluje sada ponovo pojavio. Ovaj potok je postao poznat pod imenom “Proviđenje”. Udar vetra u korist braće Rajt Ko je prvi čovek koji je uspeo da poleti? Da nije bilo lošeg vremena i udara vetra u najgorem trenutku, odgovor bi verovatno glasio – Semjuel P. Lengli. 8.decembra, 1903.godine Lengli je najavio let “letelicom težom od vazduha” i taj istorijski događaj su došli da vide predstavnici štampe, kongresmeni, vojni posmatrači i mnogi drugi znatiželjnici. Letelica je smeštena u čamac u reci Potomak i usmerena u pravcu vetra. U 1645 pilot je dao signal pomoćniku da aktivira katapult sa oprugama koji je trebao da izbaci avion u vazduh u pravcu vetra. Ali baš kada je katapult aktiviran, jak udar vetra je zaljuljao platformu, zadnja krila aviona su se slomila i avion se “zakucao” nosom u vodu. Ovo je verovatno bio glavni razlog što se nijedan reporter nije pojavio devet dana kasnije kada su braća Rajt uspešno izvela let sa “Letačem”, zvanično prvim avionom u istoriji avijacije, Letnja sparina izaziva gradske nemire Brojna istraživanja su pokazala da postoji veza između visokih temperatura i ponašanja ljudi. Toplota utiče na količinu sertonima koji se oslobađa u mozgu, što za posledicu može imati povećanu agresivnost. Neki nesporazum ili rasprava koja bi u hladnom danu izazvala samo manju ljutnju, tokom toplog, sparnog dana može eskalirati do krajnjih granica agresije. Najveći broj uličnih nemira se dogodio kada je temperatura bila između 23 i 31° C – dovoljno toplo da porastu tenzije ali ne i previše toplo da bi ljude učinilo letargičnim i lenjim za borbu. Jedna od najpoznatijih pobuna je ona u Detroitu, kada je tokom pet toplih, sparnih, letnjih dana u masovnim uličnim nemirima stradalo 43 ljudi, 7300 je uhapšeno a šteta je iznosila preko 60 miliona dolara.