El Ninjo

Kada se danas govori o klimi, obično se misli na brojne, mahom negativne, klimatske promene koje je prouzrokovao čovek. Međutim, postoje i uticaji nezavisni od čoveka a najčešće se pominje “El Ninjo” , koji se proglašava za glavnog krivca retkih, ekstremnih, vremenskim pojava širom globusa, a posebno u tropskom pojasu U vezu sa El Njinom dovode se i velike količine padavina i poplave u ekvatorijalnom pojasu Južne i Centralne Amerike i suše u Australiji i Indoneziji, kao i intenzitet i čestina javljanja uragana u Meksičkom zalivu i drugim oblastima širom sveta. 

El Ninjo je kompleksna pojava, koja se javlja u intervalu od 2 do 7 godina, a traje od nekoliko meseci do nekoliko godina. El Njino se u meteorološkoj i okeanografskoj literaturi tumači na osnovu međusobnog dejstva okeana i atmosfere u oblasti ekvatorijalnog Pacifika. Ova pojava se neretko zove složenim imenom ENSO, što predstavlja akronim za dve istovremene pojave u oblasti ekvatorijalnog Pacifika (El Njino, Southern Oscillation). El Ninjo podrazumeva povišenu temperaturu površinskih voda ekvatorijalnog Pacifika, dok Južna Oscilacija (Southern Oscillation) označava oscilaciju atmosferskog pritiska na suprotnim stranama južnog Pacifika. Danas je istorija ovog klimatskog događaja uglavnom poznata. Godine 1891. Dr Luis Carranca (Lima, Peru) je napisao članak o toploj morskoj struji, kojoj su ribari dali naziv El Ninjo (Isus dete), jer se pojavljivala oko Božića. Pojava El Ninjo je bila praćena jakim kišama duž peruanske obale, koje su inače veoma retke u ovoj skoro pustinjskoj oblasti. Istovremeno topla morska struja je povišavala inače nisku temperaturu površinskih voda istočnog Pacifika, tokom prvih par meseci u godini. Svakih nekoliko godina međutim, događalo se da ova struja postane znatno toplija, da traje mnogo duže i prodire duboko na zapad i jug. Godine dugotrajne tople struje u oblasti Perua su zbog obilnih kiša nazivane “godine obilja”. Tada je takođe, u susednom plitkom sloju okeana, koji je inače jedan najbogatijih regiona ribama, pomorski život gotovo zamirao. Dugo godina je El Ninjo smatrana za čisto lokalnu pojavu. Okeanografi i meteorolozi su tek pre nekoliko decenija, ustanovili da se topla voda tokom “godina obilja” prostire hiljade kilometara daleko na zapad od obala Perua. Konačno, 1980. tih, prof. Wirtki je kontinuiranim merenjima ustanovio oscilovanje nivoa Pacifika i otkrio značaj nisko frekventnih talasa u Pacifiku, što je veoma doprinelo potpunom razumevanju ove složene pojave. Danas se zna da je suština pojave El Ninjo u međusobnoj reakciji okeana i atmosfere u oblasti ekvatorijalnog Pacifika. Okean je inertan sistem čija je cirkulacija “vođena” odozgo i veoma je osetljiv na promene intenziteta i pravca vetra. Sa tačke gledišta okeanografa, El Ninjo je posledica promena smera i intenziteta pasata koji duvaju u oblasti tropskog Pacifika. Ali šta prouzrokuje promene u intenzitetu i pravcu? Odgovor na ovo pitanje dao je Sir Gilbert Walker tražeći uzrok katastrofalnih suša koje su zbog izostanka monsuna donele glad i smrt stanovništvu u Indiji 1877. i 1899. g. On je, još 1904.godine, došao do zaključka da “kada je pritisak visok iznad istočnog Pacifika tada je nizak iznad Indijskog okeana, od Afrike do Australije i obrnuto ” i ovu fluktuaciju nazvao Južna Oscilacija. Normalno stanje atmosfere iznad Pacifika podrazumeva jak anticiklon iznad hladnih voda istočnog Pacifika i odsustvo padavina u tim oblastima i izrazitu ciklonalnu aktivnost iznad toplih mora zapadnog Pacifika i obilne padavine, naročito u Indoneziji i jugoistočnoj Aziji. Posledica ovakve raspodele vazdušnog pritiska su normalni pasati na obe polulopte. Nasuprot tome, El Ninjo je povezan sa stanjem kada se pritisak smanjuje iznad istočnog, a povećava iznad zapadnog Pacifika zbog čega pasati znatno slabe. Tople vode na površini okeana se, kao što se vidi na slici, šire na ogromna prostranstva duž ekvatora, a oblačni sistemi se pomeraju ka mestima gde je maksimalna temperatura površine okeana tj. podloge. Padavine se izlučuju u oblasti istočnog Pacifika, koja je tokom prosečnih godina poznata kao region bez padavina. Takođe, obilne kiše padaju pored severnih obala Južne Amerike, delova Centralne i Severne Amerike. Nasuprot tome, u Australiji i oblasti Maritimnog kontinenta zbog nedovoljnog razvoja ciklona, nastaje veliki deficit padavina koji prouzrokuje katastrofalne suše, požare i ekološke katastrofe. Za vreme trajanja El Ninja, u okeanu duž obala Južne i Centralne Amerike, pojava toplih površinskih voda drastično ugrožava morski život. U normalnim uslovima, pored obala Perua iz dubina izranjaju hladne, sveže, okeanske vode bogate hranljivim sastojcima i planktonom, koji su početak lanca ishrane živog sveta u okeanu. Pojava El Ninjo menja normalnu cirkulaciju u okeanu. Izranjanje hladnih voda je onemogućeno i na površini se održavaju tople vode koje veoma ugrožavaju povoljne uslove za razvoj planktona. Ulov ribe tokom El Ninjo godina u vodama Perua je drastično smanjen. Nedostatak riba ugrožava i opstanak brojnih vrsta sisara i ptica u širem regionu a naročito na ostrvima Galapagos. Na kraju ovog ekološkog lanca ishrane ugrožen je i čovek. Pojava El Ninjo u okeanu po definiciji nastaje kada su odstupanja temperature površine okeana veća od 0.5°C u odnosu na prosečne vrednosti i traju najmanje 5 uzastopnih meseci u oblasti od 5 stepeni severne do 5 stepeni južne širine i od 120 do 170 stepeni zapadne širine. El Ninjo se nekad zove i “topli događaj” jer povišene temperature površinskih slojeva okeana formiraju ogroman rezervoar toplote koji svakako utiče na globalnu temperaturu. Pojava koja je definisana znatno kasnije, a predstavlja suprotnost od El Ninja, nazvana je La Ninja (devojčica). Karakteristike La Ninja su neobično niske temperature površine mora pored obala Južne Amerike, još izrazitiji centri visokog i niskog pritiska, koji zbog jakih gradijenata prave veoma intenzivne pasate. Posledice La Ninja su znatno manjeg intenziteta. Pred današnju nauku stalno se postavlja pitanje da li se klima menja ili je u toku slučajna varijabilnost. U 20.veku ustanovljene su promene više elemenata klimatskog sistema, od kojih je najindikativnija promena globalne temperature. Za poslednjih sto godina je zabeležen porast globalne temperature za 0.65°C, koji je najveći unazad više hiljada godina. Takođe, poslednja dekada prošlog veka je najtoplija od kada postoje instrumentalna merenja, dok je 1998. najtoplija godina ikad osmotrena. Proteklih nekoliko decenija se takođe dogodilo: značajno smanjenje ledenog pokrivača na oba pola, podizanje nivoa globalnog okeana za 10-20 cm, kontinuirno povećavanje ozonske rupe, širenje pustinjskih oblasti, kao i sve češća pojava ekstremnih vremenskih i klimatskih prilika. Ove promene, sa razlogom se pripisuju delovanju čoveka i zbog opasnosti za dalje funkcionisanje globalnog klimatskog sistema, česta su tema, kako nauke tako i politike. Najčešće pominjan antropogeni uticaj je efekat staklene bašte zbog nekontrolisanog sagorevanja fosilnih goriva. Analize temperatura ukazuju da su El Ninjo godine toplije od proseka i da se najtoplija godina ikada 1998., poklapa sa najintenzivnijom pojavom El Ninjo u novijoj istoriji. Zbog toga je opravdano dovođenje u vezu pojave El Ninjo i porast globalne temperature. U jednom broju stručnih i većem broju laičkih tekstova, naglašava se da će ukazuje se na mogućnost da nastupajuće godine budu sve toplije. Iako je teško dati prognozu bilo kog parametra klime za duži period, imajući u vidu postojeće globalno zagrevanje i sadašnju pojavu El Ninjo, realno je očekivati dodatni porast globalne temperature. Iako su Evropa i Srbija hiljadama kilometara udaljene od ekvatorijalnog Pacifika, ipak su dokazani određeni uticaji ove značajne pojave. Poslednjih desetak godina, u brojnim radovima su ustanovljene male ali statistički pouzdane veze između El Ninja i anomalija klime na visokim geografskim širinama. I naši stručnjaci su dobili pozitivnu korelaciju, između srednjih mesečnih temperatura u Srbiji i srednjih mesečnih temperatura površine ekvatorijalnog Pacifika za period 1950-2000., sa kašnjenjem od tri meseca. Period kašnjenja je uobičajen, jer je informaciji o maksimumu temperature potrebno određeno vreme da pređe dato rastojanje. Na taj način je dokazano, da, sa kašnjenjem od tri meseca, El Ninjo utiče i na vreme u Srbiji.