Sedefasti oblaci
Za meteorologiju je najvažniji deo atmosfere po imenu troposfera koji se prostire do visine od oko 8 km u polarnim, 13 km u umerenim i do oko 18 km u tropskim oblastima. Troposfera je odvojenea od stratosfere takozvanom tropopauzom. Skoro svi meteorološki procesi od značaja odvijaju se u troposferi, uključujući i pojavu raznih vrsta oblaka, od onih sasvim niskih, prizemnih (stratusi) do visokih (cirusi) koji se javljaju na visinama od oko 8 km. Jedna od retkih pojava koja se javlja iznad troposfere su oblaci velikih visina: sedefasti (nacreous) i noćni svetleći (noctilucent) oblaci. Sedefasti oblaci se javljaju na visinama od 15 do 25 km, u stratosferi, a noćni svetleći na visinama većim od 80 km. Iako ovi oblaci nemaju neki veći uticaj na vreme na zemlji, interesantan su fenomen.
Sedefasti (ili biserni, kako ih neki zovu) oblaci se retko javljaju ali ko ih jednom vidi nikad ih ne zaboravlja. Najčešće se mogu videti posle zalaska sunca ili pred zoru kada svetle izizetnom svetlošću. Izgledaju kao prozračni svetli prekrivači na tamnom nebu koji se sporo krivi i ispravlja, izdužuje, širi i skuplja…U poređenju sa tamnim oblacima na nižim visinama, sedefasti oblaci deluju kao da se ne kreću – to je indikator velike visine na kojima se nalaze.Stvaraju se u hladnim predelima niže stratosfere, između 15 i 25 km visine. Oni svetle jer su u vreme zalaska i izlaska sunca, zbog visine na kojoj se nalaze, još uvek osvetljeni sunčevim zracima.
Češće se mogu videti na južnoj hemisferi, naročito duž obale Antarktika gde visoki planinski lanci stvaraju talase u višim slojevima atmosfere. Često se javljaju i tokom zime na višim geografskim širinama severne hemisfere, između 55 i 65 stepeni geografske širine, u zemljama Skandinavije, Islandu, Aljasci ili severnoj Kanadi ali ponekad se mogu primetiti i znatno južnije, kao na primer u Engleskoj. Sedefasti oblaci su talasni oblaci i često se mogu naći iza planinskih venaca koji stvaraju gravitacione talase u nižim slojevima stratosfere. Formiraju se na temperaturama od oko – 85 C i sastoje se od ledenih kristala veličine ~ 10 μm koji omogućavaju difrakaciju i interferenciju sunčeve svetlosti zbog čega su ovi oblaci svetli i puni živih pastelenih boja. Kristali leda koji čine sedefaste oblake nisu dovoljno veliki da bi izazvali prelamanje svetlosti i efekat duge. Plavičasta boja obaka je najverovatnije rezultat apsorpcije sunčevog zračenja od strane ozona u stratosferi mada povremeno i oblaci mogu imati nijansu crvene i zlatne boje. Traju neprekidno jedan, dva pa i tri dana. Mogu se videti zimi ili u rano proleće. Kako se nalaze na velikim visinama osvetljava ih sunce još dugo posle lokalnog zalaska.
Za formiranje sedefastih oblaka neophodna su tri preduslova: veoma niske temperature, izvor vodene pare i nukleusi na kojima će se led uhvatiti i rasti.
Izvor vodene pare nije poznat sa sigurnošću ali predpostavlja se neka količina vodene pare može biti preneta u stratosferu, kroz tropopauzu, uz pomoć gravitacionih talasa. Drugi potencijalni izvor je metan koji u stratosferi reaguje sa hydroxyl radikalima, OH, stvarajući molekule vode. I izvor nukleusa je problematičan. Jedna od mogućnosti je kosmička meteorska prašina, kao i vulkanska prašina nastala posle izuzetno snažnih vulkanskih erupcija.Sedefasti oblaci mogu biti sastavljeni samo od kristala leda, tada su i najsvetliji a mogu imati i primese azotnih i sulfatnih kiselina. Prisustvo ovih oblaka u stratosferi je povezano sa uništavanjem ozonskog omotača jer se ponašaju kao katalizatori koji konvertuju bezopasna jedinjenja hlorida u aktivne slobodne radikale (hlor monoksid CLO, na primer) koji uništavaju ozon u lančanoj reakciji. Uslovi za pojavu sedefastih oblaka retko traju duže od nedelju dana na severnoj polulopti, ali na južnoj, gde su temperature za oko 10 stepeni niže u polarnom pojasu i uslovi za stvaranje i trajanje sedefastih oblaka mogu biti povoljni i nekoliko meseci. To znatno znatno utiče na stvaranje ozonske rupe na južnoj hemisferi, iznad Antarktika.
Komentari