Halo oko sunca

Halo je optička pojava koja nastaje refrakcijom i refleksijom svetlosti na ledenim kristalima u cirusnim ili cirostratusnim oblacima. To je svetli prsten oko Sunca ili Meseca, koji moze biti jednobojna bela svetlost ili sastavljen od celog spektra duginih boja. Svetlost koja dolazi sa Sunca ili Meseca pada na oblake sastavljene od ledenih kristala i na njima se prelama pod raznim uglovima ali je najintenzivnija ona svetlost koja najmanje skreće sa svog prvobitnog pravca, tj. ona koja se prelama pod najmanjim uglom. Taj ugao iznosi približno 22°.

Tu je halo crvenkast pošto se crveni zraci prelamaju manje nego ostali. Zatim sledi žuta, zelena i plava boja prstena. Postoji i halo od 46°, ali retko kad se vidi kao ceo prsten. Obicno se mogu opaziti samo pojedini njegovi delovi. Ovaj halo ima isti raspored boja kao i halo od 22° ali je manje svetao. Halo oko Sunca se javlja najčešće u hladnom danu pri izlasku ili zalasku Sunca, a atmosfrera je pri tom puna ledenih kristala koji formiraju cirusne oblake. Halo oko Sunca se može javiti i zbog prisustva ledene magle ili sasvim slabih snežnih padavina. Parhelij je oštro ograničena svetla pega na nebu od koje nam se čini da predstavlja jos jedno Sunce. Zbog toga se ova optička pojava naziva i lažno Sunce (na engleskom se koristi izraz sundog). Najčešće se vide dva lažna Sunca u halou od 22° (ali ponekad se halo ne vidi) i to kada je pravo Sunce nisko na horizontu. Ova parheliji su crveni prema Suncu, a na strani suprotnoj od Sunca boja im se menja kao i kod haloa. Ponekad se mogu videti i lažna Sunca haloa od 46°. Ona su svetla i neobojena Parheliji mogu biti različitih boja u zavisnosti od načina refrakcije od kristala leda u oblaku kao i od veličine kristala od čega direktno zavisi koji deo spektra sunčeve svetlosti se najviše odbija. Ponekad se može videti čitav spektar boja počevši od crvene najbliže Suncu pa do bledo plave dalje od Sunca. Za razliku od same pojave haloa oko Sunca koja nastaje zbog odbijanja svetlosti od ledenih kristala, prisustvo više boja nastaje zbog prelamanja svetlosti kroz ledene kristale. Ovi kristali su obično u obliku šestougaone prizme, neki od ovih kristala su izduženi a neki spljošteni a od oblika i orijentacije ledenih kristala zavisi da li će se pojaviti halo ili parhelij ili obe ove pojave. Ako su ledeni kristali izdužene šetougaone prizme (kao olovke) i pri tome različito poređani u oblaku, doći će do pojave halo a ako su spljošteni i pri tome pravilno raspoređeni, doći će do pojave parhelija. Mešavina različitih kristala sa različitom orijentacijom može proizvesti više optičkih fenomena u isto vreme. Neuređeni kristali prouzrokuju višebojne parhelije  izduženog oblika dok na primer prolazak sunčeve svetlosti kroz ledene kristale pod uglovima manjim od 50 stepeni prouzrokuju pojavu “repa” parhelija koji se izdužuje udaljavajuci se od Sunca. Kada su dimenzije ledenih kristala manje od 15-20 mikrona, oni imaju različitu orijentaciju u oblaku ali kad su veći, imaju tendenciju da se poređaju tako da im je duža strana paralelna sa zemljom i pri tome se okreću kao elisa na helikopteru. Ako su kristali u obliku heksagonalnih “tanjirića” oni lebde u oblaku sa širom stranom paralelno zemlji. U toj situaciji, na nebu se javljaju lažna Sunca.