Na severozapadu Aljaske leži selo Kivalina, čijih 400 stanovnika spada u prve žrtve globalnog zagrevanja – njihovo selo, naime, tone u polarno more. Sada ti ljudi traže od multinacionalnih naftnih kompanija i energetskih koncerna nadoknadu štete u milionskom iznosu.

Ostin Svan je naučio da lovi kitove još mnogo pre nego što su zaštita vrsta i kvote ulova igrale neku ulogu. Naučio je i da tumači led, a sada mu je 60 godina i iskusan je lovac, koga ljudi u selu slušaju. Svan zna gde će led pucati kad bude leto, de će u velikim santama ploviti preko mora na severnom polu i kuda putuju kitovi. Uvek je umeo da predvidi gde će biti dobrog ulova. Već izvesno vreme, međutim, s njegovim predviđanjima nešto nije u redu. Led se menja. Brže se lomi, brže plovi, s njim iščezavaju i kitovi. Svan je dugo razmišljao šta bi moglo da bude uzrok svemu tome – njegovoj lošoj lovačkoj sreći, ranijem topljenju i kasnijem povratku leda, jesenjim olujama koje ruše njegovo selo.
Svan je “inupijat”, pripadnik eskimskog naroda na severu Aljaske, koji još živi uglavnom tradicionalnim životom. Dobar ulov za njega i njegov narod znači da mogu da nastave da žive životom svojih predaka – kao pleme lovaca, nezavisno od ostatka sveta. Žene ne moraju da idu po meso u prodavnicu, a muškarci ne moraju da rintaju u rudniku cinka “Red dog (Crveni pas)” koji truje reku svojim otpadnim vodama, a ljude alkoholom. Severni jeleni, morževi i brkate foke, to je njihova uobičajena lovina, a ulovljeni kit je izvor mesa i ulja za lampe i peći koji traje mesecima i znak je da se svet Eskima možda ipak ne menja toliko kao što svi ovde kažu.
Svanovo selo Kivalina leži na severozapadu Aljaske, još severnije od Beringovog moreuza. Dozvoljena kvota ulova kitova za selo je četiri godišnje, a “muktak”, specijalno pripremljeni komadići kitovog sala koji se mogu staviti u salamuru, ovde se smatraju delikatesom. Ili su se bar smatrali. Ima već devet godina otkako selo nije ulovilo ni jednog jedinog kita. To, međutim, još nije ono najgore – Kivalina leži na špicu ostrva duguljastog oblika, u moru koje Eskimi zovu Čukčan, ni dva metra iznad nivoa mora. Oko osam meseci godišnje ostrvo je u ledu, more i laguna su smrznuti dokle god pogled dopire, sve je belo. Led Kivalinu štiti od mora.Tokom leta, do sela se može stići samo čamcem ili avionom, a na jesen dolaze oluje i tada postaje opasno. Više metara visoki talasi udaraju o obalu i odnose metar po metar tla. Ranije je talase smirivao sneg koji je rano počinjao da pada, ali sada on stiže sve kasnije, a od mora do seoske škole ima samo još deset koraka. Stanovnici su pokušali da izgrade nasip, ali more ga stalno ruši. Ove godine je čitavo selo moralo da se evakuiše avionima, a prvo snažnije nevreme moglo bi potpuno da ga uništi. Jedino rešenje je da se čitava Kivalina preseli. Preseljenje i ponovnu izgradnju sela, međutim, mora neko da plati i zbog toga je u februaru ove godine mesto Kivalina i eskimsko pleme Kivalina podnelo tužbu sudu u San Francisku, u američkoj saveznoj državi Kaliforniji.
Tužena su 24 naftna i energetska preduzeća, multinacionalne kompanije kao što su “Britiš petroleum”, “Šel”, “Eksonmobil”, “Ševron” ili pak “Ameriken elektrik pauer kompani”, jedan od najvećih proizvođača struje u ovoj zemlji. Eskimi ih optužuju da svake godine u vazduh izbacuju milione tona ugljen-dioksida i drugih otpadnih gasova, da podstiču globalno otopljavanje i da pokušavaju da umanje značaj posledica klimatskih promena. U optužbi se to naziva zaverom, a od tuženih se traži da plate preseljenje i ponovnu izgradnju sela, što je od 100 do 400 miliona dolara. Na 62 strane optužnice, za svakog od optuženih se nabraja koliko tona po klimu štetnih materija je u 2006. ispustio u vazduh, kao i to da je znao kakve to posledice ima.
Ko ovo pročita stiče utisak da malo eskimsko selo zapravo ne tuži nekoliko energetskih koncerna, već čitav svet. Tužba, međutim, nije nimalo simbolična, a timovi advokata koji je vode imaju puno iskustva u sličnim procesima, recimo onim koji su svojevremeno vođeni protiv duvanske industrije. Za njih je ovo možda samo deo profesionalne promocije, a za političare deo “ekološkog” marketinga, ali za stanovnike Kivaline izgradnja novog (i možda malo luksuznijeg) sela predstavlja egzistencijalno pitanje.

Dodaj komentar

Ime (obavezno)

Osveži

Pošalji

Odustani