Duga je optička meteorološka  pojava u atmosferi koja je posledica prelamanja, odbijanja i povijanja svetlosnih zraka u kišnim kapima. To je ustvari veliki raznobojni luk koji se javlja kada kiša pada a istovremeno i sija Sunce. Zraci svetlosti se tada razlažu na svoje osnovne komponente, čineći traku različitih boja. Boje u dugi čine kontinuirani spektar sa crvenom na spoljnoj i ljubičastoj na unutarnjoj strani luka, ali se tradicionalno obično navode kao crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava i ljubičasta. Duga se katkad javlja i na oblaku, kada se Sunce nalazi nisko na nebu pa se njegovi zraci lome i odbijaju na ledenim oblačnim kristalićima.

Duga se može formirati ne samo zbog prisustva vode iz kiše nego i iz magle, rose ili bilo kakvog raspršenog mlaza kao na primer iznd talasa. Ona se može osmotriti uvek kada u vazduhu postoje kapljice vode a sunce se nalazi nisko iza posmatrača. Najspektakularnije duge se mogu osmotriti kada je polovina neba prekrivena tamnim kišnim oblacima a iza posmatrača se nalazi sunce na nebu koje se razvedrilo. Rezultat je veličanstvena, sjajna duga u kontrastu sa tamnim oblacima.

U umerenim širinama gde se oluje premeštaju sa zapada na istok, duge se obično vide posle oluje. Dok u tropima gde se oluje premeštaju sa istoka na zapad, duge se javljaju pre oluja.

Centar duge se nalazi na zamišljenoj pravoj liniji koja se pruža do oka posmatrača i dalje do Sunca koje se nalazi iza posmatrača. Duga se može videti samo kad je Sunce na manjoj visini od 42°18’ jer u suprotnom ona iščezava. Iz aviona i sa visokih planina nekad se može videti duga kao ceo krug. Često mogu da se formiraju dvostruke duge. Kada postoji samo jedna duga crvena boja je uvek na spoljnjem ispupčenom kraju a ljubičasta na unutrašnjem. Ukoliko se, pored primarne pojavi i druga, sekundarna duga, ona je slabija i boje su joj obrnuto raspoređene, tj. na spoljnjom kraju je ljubičasta a na unutrašnjem crvena. Ova sporedna ili sekundarna duga se pojavljuje kada se Sunčev zrak, ne jednom već dva puta, prelama kroz unutrašnjost kišne kapljice pri čemu se takođe razlaže u spektar.

Treba napomenuti da nije obavezno da glavna, a naročito sporedna duga imaju uvek boje Sunčevog spektra. Najveći broj duga ima samo tri izražene boje, i to crvenu, žutu i zelenu, a maksimalno pet. Najslabije su izražene plava i ljubičasta, koje najčešće izostaju. Što su veće kišne kapi imamo više boja i one su jače izražene. Ponekad se mogu pojaviti i tri pa čak i četiri sporedne duge ali one se veoma slabo vide. Između crvenih krajeva osnovne i dopunske duge nalazi se nešto tamniji pojas (traka). On se naziva Aleksandrova traka po imenu grčkog filozofa Aleksandra (kraj II i početak III veka) koji je prvi zapazio tu osobenost dvostruke duge.

 

Dodaj komentar

Ime (obavezno)

Osveži

Pošalji

Odustani