Detektori za vreme
Da li vaš pas ili jato ptica koje preleću nebo mogu predvideti nadolazeću oluju? Postoji li bilo kakvo naučno istraživanje koje potvrđuje ovakve tvrdnje? Još interesantnije pitanje je, da li ćemo, ako životinje zaista mogu predvideti promene vremena, prestati da slušamo meteorologe i umesto toga početi da promatramo ponašanje životinja u zoološkom vrtu ili u sopstvenom dvorištu?
Takvo otkriće bi sigurno imalo veliki uticaj na svakodnevni život ljudi. Ovakva predviđanja bi bila posebno dragocena za katastrofalne događaje kao što su zemljotresi, plimni talasi, cunami i sl. Iako naučno nepotvrđeno, činjenica je da od velikih plimnih talasa nije stradala gotovo nijedna divlja životinja, dok je istovremeno stradalo više od 200 000 ljudi. Čini se kao da životinje imaju ugrađen mehanizam upozorenja, bilo da su u pitanju sati ili sekunde, koji omogućava i njima i ljudima koji prate te signale da se spasu.
Preovlađujuće mišljenje je da životinje mogu otkriti neke događaje, zemljotres na primer, čim se dogode, čak iako je mesto događaja na velikoj udaljenosti. Štaviše, mnogi veruju da životinje reaguju na neke znake koji prethode samom događaju. Ćvrsti dokazi za ovo su ograničeni, većina se svodi na priče i anegdote. Ako vaš pas uvek uđe u kuću pre nego što počne kiša, može vam se činiti da može da predviđa vreme. Međutim, verovatno je tačnije reći da životinje reaguju na određene signale iz okruženja koja idu ruku pod ruku sa promenama vremena a ne na samu promenu vremena.
Oni koji se bave ovim fenomenom kažu da nije u pitanju neko šesto čulo ili natprirodne moći, već jednostavno da životinje imaju veće mogućnosti na osnovu postojećih pet čula ili ih bolje koriste u poređenju sa ljudima. Najveće razlike su u čulu sluha. Pojedine zvuke životinje čuju a ljudi ne. To su, s jedne strane, infra-zvuci, sa niskom frekvencijom ispod 20 herca (Hz), a s druge strane zvuci sa visokom frekvencijom, iznad 20000 Hz. Primer za to je pištaljka za pse čiji zvuk psi naravno čuju a ljudi ne. Slonovi, na primer, čuju zvuke u rasponu od 16 do 12000 Hz. Goveda takođe počinju da čuju zvuke od 16 Hz ali raspon doseže čak do 40000 Hz. Zemljotresi i okeanski plimni talasi proizvode infra-zvuke pa se veza sama po sebi nameće.
Pored sluha moguće je da slonovi, na primer, predosete pojavu zemljotresa zahvaljujući velikim stopalima koja osete potrese u dubini zemlje koji prethode zemljotresu. Ovi udaljena, nepoznata podrhtavanja zemlje ih plaše te oni počinju da se neobično ponašaju i traže sklonište..
Šta je sa manje ekstremnim događajima? Može li ponašanje medveda da nas upozori na jačinu zime koja nailazi mesecima unapred? Mogu li ptice predvideti nailazak letnje oluje? Poznato je da se pred promenu vremena (nailazak fronta, letnja oluja i sl.) menja atmosferski (barometarski) pritisak i pritisak vodene pare u atmosferi (hidrostatički pritisak). U normalnim uslovima, promene ovih veličina su male ali moguće je da životinje osećaju promene koje izlaze iz okvira uobičajenih fluktuacija što im automatski pokreće mehanizam za preživljavanje i tera ih da traže sklonište od nevremena.
Istraživači su uočili da na primer morski psi, pre tropskih oluja, kada atmosferski pritisak opadne za samo nekoliko milibara, poniru dublje u vodu gde su sigurniji kada oluja naiđe. Ptice i pčele takođe osećaju promene u vazdušnom pritisku i instiktivno traže zaštitu u svojim gnezdima i košnicama. Ptice takođe koriste svoju sposobnost detektovanja promene atmosferskog pritiska da odrede najpogodnije i najsigurnije vreme za seobu.
U SAD je rašireno verovanje da mrmoti mogu predvideti dužinu trajanja zime. Naime, svae godine, 2. februara, se proverava da li mrmoti jos uvek spavaju zimskim snom što ukazuje da će zima još dugo trajati ili su budni što znači da je proleće na vidiku. Međutim, čini se da mrmoti ipak nemaju tu sposobnost jer je hibernacija povezana sa prirodnim biološkim satom same životinje i količinom pohranjene masti za prezimljavanjem a ne sa sposobnošću predviđanja temperature.
Neki američki indijanci veruju da crni medvedi biraju različita mesta za spavanje u svojim pećinama u zavisnosti od toga koliko će zima biti hladna kao i da je krzno na zečijim šapama gušće ako će tokom zime biti puno snega.
Većina tvrdnji o predviđanju vremena se odnosi na promene u ponašanju životinja ali i na promenu izgleda. Postoji mnogo lokalnih verovanja ali većina se nije pokazala pouzdanim i korisnim za čoveka. Životinje često menjaju ponašanje i navike ali ne postoji pouzdan način da se ustanovi veza između tih promena i promena vremena.
Komentari