Velika magla u Londonu
Veliki smog koji je zadesio London decembra 1952 predstavlja jedno od najvećih zagadjenja vazduha koje je pogodilo ovaj grad poznat po čestoj magli. Period hladnog vremena bez vetra, u uslovima anticiklona doveo je do sakupljanja aero zagadjivača, najviše od upotrebe uglja i formiranja debelog sloja smoga nad gradom. Smog je trajao od petka 5.decembra do utorka 9.decembra, a zatim je brzo raspršen zbog promene vremena.
Iako je izazvao veliko smanjenje vidljivosti, čak i u zatvorenom prostoru, nije se odmah smatralo da će to biti tako značajan dogadjaj, pogotovo sto je London iskusio mnogo sličnih dogadjaja u prošlosti. Medjutim, u sledećih nekoliko nedelja, sakupljajući medicinske izveštaje, došlo se do brojke od preko 4000 umrlih i preko 100 000 obolelih od bolesti respiratornih organa izazvanih zagadjenjem vazduha. Najnovija istraživanja pokazuju da je broj smrtnih slučajeva bio znatno veći, čak oko 12000.
Ovaj događaj je imao značaj i u smislu istraživanja uticaja na okolinu i doprineo je i podizanju svesti javnosti o vezi izmedju zagadjenja vazduha i zdravlja ljudi. Doveo je i do izmene zakonskih regulativa tako da je usvojen “Akt o čistom vazduhu” iz1956.god.
Izvori zagadjenja
Vreme pre i za vreme smoga bilo je hladno ,što je nateralo stanovnike Londona da sagore više uglja za zagrevanje.Posle rata koristio se domaći, nisko kalorični ugalj, sa visokim sadržajem sumpora u dimu, što je tada bila ekonomska nužnost, jer se kvalitetniji ugalj izvozio. Mnogobrojne termoelektrane u široj okolini Londona su takodje uticale na nivo zagadjenja.Istraživanja pokazuju da su sistemi filtera za smanjenje čadji u stvari povećali količinu sumpor dioksida u vazduhu.Osim toga, i saobraćaj je dosta uticao na zagadjenje, pogotovo autobusi gradskog prevoza koji su zamenili tramvaje a koristili su dizel gorivo. Preovladjujući vetrovi koji su u to vreme duvali donosili su teško zagadjen vazduh preko Engleskog kanala iz drugih industrijskih oblasti Evrope.
Vreme
Dana 4.decembra anticiklon je jačao nad Londonom,vetra nije bilo. Dolazi do temperaturne inverzije, gde vrlo hladan vazduh biva zarobljen ispod sloja toplog vazduha. Rezultat je bila magla, koja se mešala sa dimom iz dimnjaka, vozila i drugih zagadjivača vazduha. To je dovelo do pojave smoga koji je “sakrio” London. Odsustvo vetra sprečilo je razbijanje smoga i dovelo do ogromnog povećanja čestica zagadjivača u vazduhu.
Uticaj na London
Iako je London bio naviknut na guste magle, ova je bila gušća i trajala je duže od bilo koje prethodne. 
Vidljivost je bila smanjena na samo nekoliko metara. Ljudi su to opisivali rečima: “To vam je kao da smo bili slepi!”. Vožnja je bila otežana ili nemoguća. Javni prevoz je stao, sem londonskog metroa.Čak je i hitna pomoć prestala sa radom, što je primoralo bolesnike da se sami snalaze za prevoz. Smog je čak prodirao i unutra, što je dovelo do otkazivanja koncerata i filmskih projekcija jer se vidljivost u bioskopima toliko smanjila da je bilo nemoguće videti platno.Sportski dogadjaji na otvorenom takodje su bili otkazivani.
Posledice
U početku nije bilo velike panike ali u nedeljama koje su usledile, medicinske službe su utvrdile da je magla ubila 4000 ljudi. Dosta žrtava bilo je i medju mladim ljudima, ali najviše su stradali stariji koji su vec bolovali od neke bolesti disajnih puteva. U najvećem broju slučajeva smrt je nastupala usled mehaničke opstrukcije disajnih puteva od strane šlajma stvorenog zbog smoga. Drugim rečima ljudi su se gušili bez vazduha.
Ukupno 12 000 ljudi je umrlo u nedeljama i mesecima koji su sledili.
