Merenje temperature

[meteo021]

Merenje temperature
Često se postavlja pitanje zašto se temperatura meri u hladu a ne na osunčanom mestu. Ovo pitanje se posebno aktuelizuje leti, u danima sa tropskim vrućinama, kada su u gradovima temperature još više od zvanično izmerenih i saopštenih putem medija. Nije neobično da u takvim slučajevima razlika bude čak i preko 10 C! Tada se u čuju i kritički tonovi jer  “na TV-u kažu da je 35, a sat u centru grada pokazuje  da ima preko 40 C”.
Razlog merenja temperature u hladu je prilično jenostavan: meteorolozi žele da imaju temperaturu vazduha sa što manje spoljnih uticaja koja se može upoređivati sa bilo kojim drugim mernim mestom bilo gde u svetu. Ako bi termometar stajao “na suncu”, on bi praktično merio ne temperaturu vazduha već sopstvenu temperaturu odnosno temperaturu materijala od kog je napravljen. Ako je od termometar od stakla, temperatura izmerena na suncu bi pokazivala koliko bi se to staklo ugrejalo pod direktim sunčevim zracima.
Pošto temperatura vazduha najvećim delom zavisi od podloge, osim zahteva da termometar bude u hladu, dodatni uslov za tačno merenje temperature vazduha je da bude van domašaja uticaja podloge ili okolnih objekata. Logično je očekivati da će termometar pokazivati višu temperaturu ako se postavi neposredno iznad asfalta ili na terasi izloženoj Suncu jer će se asfalt na primer, zbog svoje boje i toplotnog kapaciteta znatno više ugrejati nego trava ili voda a samim tim i vazduh koji je u dodiru sa njim. U automobilskom sportu postoji formula koja u sebe uključuje temperaturu same piste, vazduha neposredno iznad piste i vazduha na određenoj visini kao i to kako promena tih temperatura tokom dana utiče na rad motora i automobila uopšte.
Zbo svega toga u meteorologiji se termometar postavlja na 2 metra visine u tzv. “meteorološki zaklon”. To je u stvari drvena kućica, ofarbana u belo (belo odbija sunčeve zrake te se sam materijal minimalno greje) koja štiti od direktnog sunčevog zračenja a istovremeno, zbog otvorenih proreza sa strane,  omogućava nesmetano strujanje vazduha unutar samog zaklona.
Dva metra visine je visina na kojoj je direktan mikro uticaj podloge minimiziran čak i u slučaju ekstremno visokih snežnih padavina.
Merenje temperature neposredno iznad zemljine površine bi stvorilo konfuziju prilikom upoređivanja temperatura izmernih na različitim mestima. Dodatni problem predstavlja činjenica da zimi često dolazi do anomalija u promeni temperature sa visinom pa temperatura neposredno iznad zemlje može biti znatno niža od temperature izmerenoj na visini od tek metar-dva (inverzija).
Postoji pokušaji da se uzračunava “toplotni indeks” koji bi predstavljao subjektivni osećaj temperature. U tu formulu ulaze razni parametri kao što je vlažnost vazduha, brzina vetra i drugo ali taj zadatak nije tako lak jer subjektivni osećaj temperature zavisi i od mnogo drugih stvari kao što su vrsta odeće koju nosimo i šta radimo. Sigurno je da se nećemo isto osećati i u slučaju da trčimo maraton ili sedimo u parku.